Budi Davalac Krvi

Kako krvne grupe utiču na pamćenje?

Nova istraživanja pokazuju, da pojedinci koji imaju retke krvne grupe mogu imati probleme sa pamćenjem u starijem dobu života. Prema studiji, koja je objavljena u “Neurology” osobe sa AB krvnom grupom su duplo sklonije da razviju probleme sa pamćenjem nego pojedinci koji imaju druge krvne grupe.

Pre ovog istraživanja naučnici su došli do veze između krvnih grupa i zdravlja krvnih sudova. Na primer, neke studije su pokazale da osobe sa O krvnom grupom imaju smanjen rizik od razvijanja bolesti srca i srčanih udara, a ova dva stanja povećavaju rizik za gubitak pamćenja i demencijom kasnije u životu.

Radeći dodatno na ovim istraživanjima tim na čelu sa Dr Mary Cushman sa Univerziteta na Vermontu je rešio da ispita vezu između krvnih grupa i pojavom problema u pamćenju. Za potrebe ove studije su analizirali više od 30.000 odraslih koji žive u SAD-u i koji su prethodno bili uključeni u veću studiju pod nazivom “REGARDS” (Reasons for Geographical and Racial Differences in Stroke – Geografski i rasni razlozi razlika kod moždanog udara).

Otkrili su da 6% osoba koje su razvile problem u pamćenju ima AB krvnu grupu. Nakon podešavanja vezanih za godine, rasu, region i pol, oni koji imaju AB krvnu grupu imaju 82% više šanse da dožive problem sa pamćenjem, govorom i pažnjom u odnosu na druge.

Ovo je još jedna studija koja je u fazi ispitivanja i ne može se potpuno garantovati za nju.

Ono što možemo da zaključimo da ukoliko davanje krvi prema određenim istraživanjima smanjuje rizik od pojave bolesti srca, svakako kao takvo može biti i preventivna mere za eventualne probleme u pamćenju koji mogu nastati.

Izvor: www.IFLscience.com

Kako je sve počelo?

Rešili smo da Vam u par reči predstavimo kako je počelo dobrovoljno davalaštvo krvi, prvo u svetu a u narednim tekstovima biće reči kako je krenulo i kod nas i kako su se od 1953. godine održali principi dobrovoljnosti, anonimnosti, solidarnosti i humanosti.

Transfuzija krvi je aktivnost koja datira još iz 17. veka kada je francuski lekar, Žan Batist Deni ubrizgao krv ovce u ljudski organizam koja je bila uspešna. Deni je nakon toga izveo još jednu transfuziju krvi u organizam radnika, koji je takođe preživeo. Oba slučaja su verovatno bila uspešna zbog pretakanja male količine ovčije krvi, tako da nije usledila ozbiljna alergijska reakcija. Deni je zatim izveo nekoliko transfuzija u toku lečenja gospodina Morua, koji je nakon treće transfuzije umro. Iako je pitanje njegove smrti bilo sporno i pripisano njegovoj supruzi koja ga je navodno otrovala, mnogo je verovatnije da je zapravo transfuzija dovela do kobnog ishoda.

Godine 1818. doktor Džejms Blandel izvodi prvu uspešnu transfuziju ljudske krvi, u cilju lečenja porodilja koje su iskrvarile. On je koristio muževe pacijentkinja kao davaoce krvi, i uzimao je oko 120 ml krvi iz muževljeve ruke kako bi je preneo u krvni sistem njegove supruge. U periodu 1825—1830. godine Blandel je izvršio 10 transfuzija krvi, od kojih je pet bilo blagotvorno i korisno, tako da je objavio svoje rezultate. Osim toga, Blandel je izumeo veliki broj instrumenata za transfuziju (brizgalice, igle za venepunkciju i dr), a zaradio je i značajnu sumu novca (oko 50 miliona dolara). Godine 1840. u medicinskoj školi Svetog Đorđa u Londonu, Semjuel Armstrong Lejn (koga je pomagao Blandel) vrši prvu uspešnu potpunu transfuziju krvi u cilju lečenja obolelih od hemofilije.

Naravno, transfuzija je počela uspešno da se sprovodi tek posle otkrića krvnih grupa i rešavanja problema upotrebljivosti terapije transfuzijom krvi. Crvene krvne ćelije su prvi put opisane 1658. godine a tek 250 godina kasnije, utvrđeno je da postoji četiri krvne grupe ljudske krvi: A, O, B, AB.

Bečki lekar Karl Landštajner je 1900. godine otkrio postojanje tri krvne grupe (A, B i O), zašto je 1930. godine dobio Nobelovu nagradu. Dve godine kasnije (1902.) De Kastelo i Sterli su otkrili i četvrtu krvnu grupu – AB, čime je bio otvoren put transfuziji krvi. Landštajner je 1901. godine takođe otkrio da mešanje krvi dva čoveka ponekad dovodi do zgrušavanja i da je to glavni uzrok zbog kojeg je dolazilo do loših, a često i smrtonosnih posledica transfuzije krvi.

Razvoj transfuziologije je krenuo sa otkrićem krvnih grupa ABO sistema 1901. godine kao i otkrićem citrata kao antikoagulansa 1915. godine i saznanjem da se dodavanjem dekstroze produžava čuvanje krvi i do 4 nedelje. Otkrića Rh sistema krvnih grupa kao i drugih krvnogrupnih sistema ova grana medicine je napredovala i usavršavala se.

Izvor: Archivos del Hospital Rawson, Buenos Aires (Argentina) Аutor: Desconocido

Izvor: Archivos del Hospital Rawson, Buenos Aires (Argentina)
Аutor: Desconocido

Upotreba uskladištene krvi počela je tokom Prvog svetskog rata (1914-1918. godina) ali prve velike banke krvi osnovane su 30-ih godina 20. veka.

Od tada pitanje bezbedne krvi za potrebe transfuzije sve više dobija na značaju.

Izvori: Wikipedia.org

Krvne grupe u svetu

Već znamo da postoje 4 osnovne krvne grupe: A, O, B i AB i znamo da ih nasleđujemo od roditelja, zar ne? Ono što dodatno određuje nečiju krvnu grupu jeste Rh faktor koji može biti pozitivan (+) ili negativan (-). Evolucija krvnih grupa je i dalje velika nepoznanica i ono što se nameće kao zaključak jeste ”razvoj” određenih krvnih grupa na podnebljima gde su se date krvne grupe ukrštale.

Zastupljenost krvnih grupa na podneblju Vojvodine i Srbije je data u grafikonima ispod.

krvne-grupe

Da li ste se zapitali kako su rasprostranjene krvne grupe u svetu i koliko je ta rasprostranjenost drugačija nego kod nas?

Krvna grupa A

Ova krvna grupa je najviše rasprostranjena u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Skoro polovina populacije u Danskoj, Norveškoj, Austriji i Ukrajini ima ovu krvnu grupu.

Krvna grupa B

B krvna grupa je dosta retka u Evropi (oko 10%) a opet čeđće zastupljena u Aziji. Skoro 25% populacije u Kini ima ovu krvnu grupu. Takođe B krvna grupa je zastupljena u Indiji i drugim zemljama u Centralnoj Aziji.

Krvna grupa O

O krvna grupa je najzastupljenija širom planete. Posebno je zastupljena među Aboridžinima u Australiji, keltskim narodima, kao i onima koji žive u Zapadnoj Evropi i u Americi.

Krvna grupa AB

Ab je najređa krvna grupa i zastupljena je sa čak 10% u Japanu, Koreji i Kini dok je u drugim regionima dosta retko zastupljena.

IMG_4122 (Large)Fotografija: www.goodlife.rs

Rh faktor

Ono što se može napisati za Rh faktor jeste da većina ljudi ima pozitivan Rh faktor. Ipak i on je zastupljeniji viđe u određenim regionima. Američki Indijanci i Australijski Aboridžini su imali 99-100% Rh pozitivan faktor dok nisu počeli da se ukrštaju sa ljudima iz drugih delova sveta. U Azijskim zemljama je zastupljenost Rh pozitivnog faktora od 93 do 99 %. Evropljani imaju najmanju zastupljenost Rh ozitivnog faktora, od 83 do 85 %.

Najmanja zastupljenost je kod Baskijaca u Pirinejskim planinama između Španije i Francuske – samo 65% Rh pozitivnih.

Ono u šta možemo biti sigurni da je krvna grupa A došle pre krvne grupe O u evoluciji, iako je O zastupljenija u mnogim populacijama. Jedno od mogućih objašnjenja za ovo i koje je potkrepljeno konkretnim dokazima je da su ljudi koji imaju krvnu grupu O otporniji na  malariju od ljudi koji imaju krvnu grupu A, što je O krvnoj grupi dalo malu prednost u područjima gde je malarija endemična. U stvari, postoji trend da je O krvna grupa češća u zemljama gde je malarija česta.

Izvori: