Budi Davalac Krvi

Kako je sve počelo?

Rešili smo da Vam u par reči predstavimo kako je počelo dobrovoljno davalaštvo krvi, prvo u svetu a u narednim tekstovima biće reči kako je krenulo i kod nas i kako su se od 1953. godine održali principi dobrovoljnosti, anonimnosti, solidarnosti i humanosti.

Transfuzija krvi je aktivnost koja datira još iz 17. veka kada je francuski lekar, Žan Batist Deni ubrizgao krv ovce u ljudski organizam koja je bila uspešna. Deni je nakon toga izveo još jednu transfuziju krvi u organizam radnika, koji je takođe preživeo. Oba slučaja su verovatno bila uspešna zbog pretakanja male količine ovčije krvi, tako da nije usledila ozbiljna alergijska reakcija. Deni je zatim izveo nekoliko transfuzija u toku lečenja gospodina Morua, koji je nakon treće transfuzije umro. Iako je pitanje njegove smrti bilo sporno i pripisano njegovoj supruzi koja ga je navodno otrovala, mnogo je verovatnije da je zapravo transfuzija dovela do kobnog ishoda.

Godine 1818. doktor Džejms Blandel izvodi prvu uspešnu transfuziju ljudske krvi, u cilju lečenja porodilja koje su iskrvarile. On je koristio muževe pacijentkinja kao davaoce krvi, i uzimao je oko 120 ml krvi iz muževljeve ruke kako bi je preneo u krvni sistem njegove supruge. U periodu 1825—1830. godine Blandel je izvršio 10 transfuzija krvi, od kojih je pet bilo blagotvorno i korisno, tako da je objavio svoje rezultate. Osim toga, Blandel je izumeo veliki broj instrumenata za transfuziju (brizgalice, igle za venepunkciju i dr), a zaradio je i značajnu sumu novca (oko 50 miliona dolara). Godine 1840. u medicinskoj školi Svetog Đorđa u Londonu, Semjuel Armstrong Lejn (koga je pomagao Blandel) vrši prvu uspešnu potpunu transfuziju krvi u cilju lečenja obolelih od hemofilije.

Naravno, transfuzija je počela uspešno da se sprovodi tek posle otkrića krvnih grupa i rešavanja problema upotrebljivosti terapije transfuzijom krvi. Crvene krvne ćelije su prvi put opisane 1658. godine a tek 250 godina kasnije, utvrđeno je da postoji četiri krvne grupe ljudske krvi: A, O, B, AB.

Bečki lekar Karl Landštajner je 1900. godine otkrio postojanje tri krvne grupe (A, B i O), zašto je 1930. godine dobio Nobelovu nagradu. Dve godine kasnije (1902.) De Kastelo i Sterli su otkrili i četvrtu krvnu grupu – AB, čime je bio otvoren put transfuziji krvi. Landštajner je 1901. godine takođe otkrio da mešanje krvi dva čoveka ponekad dovodi do zgrušavanja i da je to glavni uzrok zbog kojeg je dolazilo do loših, a često i smrtonosnih posledica transfuzije krvi.

Razvoj transfuziologije je krenuo sa otkrićem krvnih grupa ABO sistema 1901. godine kao i otkrićem citrata kao antikoagulansa 1915. godine i saznanjem da se dodavanjem dekstroze produžava čuvanje krvi i do 4 nedelje. Otkrića Rh sistema krvnih grupa kao i drugih krvnogrupnih sistema ova grana medicine je napredovala i usavršavala se.

Izvor: Archivos del Hospital Rawson, Buenos Aires (Argentina) Аutor: Desconocido

Izvor: Archivos del Hospital Rawson, Buenos Aires (Argentina)
Аutor: Desconocido

Upotreba uskladištene krvi počela je tokom Prvog svetskog rata (1914-1918. godina) ali prve velike banke krvi osnovane su 30-ih godina 20. veka.

Od tada pitanje bezbedne krvi za potrebe transfuzije sve više dobija na značaju.

Izvori: Wikipedia.org