Čekaš nešto … nekog?
Došao je i taj dan. 18 punih godina. Zrelost. Recimo odgovornost i sve ono što te godine nose …
I naravno nezaboravna žurka za 18-i rođendan. Možda i neki poklon. Onako u skladu, da se obeleži taj dan. Sve lepe i pozitivne stvari i tako i treba i da bude.
A kada napuniš 18 godina imaš i još jednu priliku i čast da uradiš jednu lepu stvar. Možeš da daš krv.
Zašto ja, ma neko drugi će …
Zdrav si. Naspavan (relativno 🙂 ). Imaš sat vremena.
A šta nemaš? Nemaš izgovora.
Budi Davalac Krvi
Spisak zakazanih akcija davanja krvi:
- Gimnazija “S. Marković” – 15.09.
- Gimnazija “I. Sekulić” – 18.09.
- Srednja mašinska škola – 19.09.
- Gimnazija “J. J. Zmaj” – 23.09.
- Ekonomska škola “S. Miletić” – 24.09.
- Medicinska škola “7. april” – 25.09.
- Gimnazija “L. Kostić” – 26.09.
- Elektrotehnička pkola “M. Pupin” – 2.10.
- Srednja poljoprivredna škola – 2.10.
- Saobraćajna škola “H. Pinki” – 8.10.
- Tehnička škola “P. Savić” – 9.10.
- Tehnička škola “M. Marić” – 16.10.
Kako je sve počelo?
Rešili smo da Vam u par reči predstavimo kako je počelo dobrovoljno davalaštvo krvi, prvo u svetu a u narednim tekstovima biće reči kako je krenulo i kod nas i kako su se od 1953. godine održali principi dobrovoljnosti, anonimnosti, solidarnosti i humanosti.
Transfuzija krvi je aktivnost koja datira još iz 17. veka kada je francuski lekar, Žan Batist Deni ubrizgao krv ovce u ljudski organizam koja je bila uspešna. Deni je nakon toga izveo još jednu transfuziju krvi u organizam radnika, koji je takođe preživeo. Oba slučaja su verovatno bila uspešna zbog pretakanja male količine ovčije krvi, tako da nije usledila ozbiljna alergijska reakcija. Deni je zatim izveo nekoliko transfuzija u toku lečenja gospodina Morua, koji je nakon treće transfuzije umro. Iako je pitanje njegove smrti bilo sporno i pripisano njegovoj supruzi koja ga je navodno otrovala, mnogo je verovatnije da je zapravo transfuzija dovela do kobnog ishoda.
Godine 1818. doktor Džejms Blandel izvodi prvu uspešnu transfuziju ljudske krvi, u cilju lečenja porodilja koje su iskrvarile. On je koristio muževe pacijentkinja kao davaoce krvi, i uzimao je oko 120 ml krvi iz muževljeve ruke kako bi je preneo u krvni sistem njegove supruge. U periodu 1825—1830. godine Blandel je izvršio 10 transfuzija krvi, od kojih je pet bilo blagotvorno i korisno, tako da je objavio svoje rezultate. Osim toga, Blandel je izumeo veliki broj instrumenata za transfuziju (brizgalice, igle za venepunkciju i dr), a zaradio je i značajnu sumu novca (oko 50 miliona dolara). Godine 1840. u medicinskoj školi Svetog Đorđa u Londonu, Semjuel Armstrong Lejn (koga je pomagao Blandel) vrši prvu uspešnu potpunu transfuziju krvi u cilju lečenja obolelih od hemofilije.
Naravno, transfuzija je počela uspešno da se sprovodi tek posle otkrića krvnih grupa i rešavanja problema upotrebljivosti terapije transfuzijom krvi. Crvene krvne ćelije su prvi put opisane 1658. godine a tek 250 godina kasnije, utvrđeno je da postoji četiri krvne grupe ljudske krvi: A, O, B, AB.
Bečki lekar Karl Landštajner je 1900. godine otkrio postojanje tri krvne grupe (A, B i O), zašto je 1930. godine dobio Nobelovu nagradu. Dve godine kasnije (1902.) De Kastelo i Sterli su otkrili i četvrtu krvnu grupu – AB, čime je bio otvoren put transfuziji krvi. Landštajner je 1901. godine takođe otkrio da mešanje krvi dva čoveka ponekad dovodi do zgrušavanja i da je to glavni uzrok zbog kojeg je dolazilo do loših, a često i smrtonosnih posledica transfuzije krvi.
Razvoj transfuziologije je krenuo sa otkrićem krvnih grupa ABO sistema 1901. godine kao i otkrićem citrata kao antikoagulansa 1915. godine i saznanjem da se dodavanjem dekstroze produžava čuvanje krvi i do 4 nedelje. Otkrića Rh sistema krvnih grupa kao i drugih krvnogrupnih sistema ova grana medicine je napredovala i usavršavala se.
Izvor: Archivos del Hospital Rawson, Buenos Aires (Argentina)
Аutor: Desconocido
Upotreba uskladištene krvi počela je tokom Prvog svetskog rata (1914-1918. godina) ali prve velike banke krvi osnovane su 30-ih godina 20. veka.
Od tada pitanje bezbedne krvi za potrebe transfuzije sve više dobija na značaju.
Izvori: Wikipedia.org
Zdravstveni benefiti davanja krvi
Ranije smo pisali o benefitima koje nosi davanje krvi i koji su vrsta male nagrade za davanje krvi i saznanje da ste nekome pomogli. U nastavku vam dajemo pregled 2 studije koje govore kako davanje krvi pomaže u smanjenju rizika nastanka raka i smanjenju rizika nastanka srčanih oboljenja.
1. Smanjuje se rizik od bolesti srca
Prema studiji koja je objavljena u Američkom žurnalu epidemiologije, davaoci krvi imaju 88% manje šanse da dobiju srčani udar a 33% manje šanse da pretrpe bilo kakav kardiovaskularni poremećaj. Istraživači, iako još uvek nisu 100% sigurni, veruju da je to iz dva razloga:
- Prvi je onaj očigledan i odnosi se na to da su davaoci krvi zdrave osobe i da bi dali krv moraju biti odličnog zdravstvenog stanja
- Drugi se odnosi na činjenicu da gvožđe ima značajan uticaj na aterosklerozu tj očvršćavanje zida arterija usled nakupljanja određenih elemenata unutar zida krvnog suda.
Ova tvrdnja je još uvek u fazi istraživanja i svakako je korisno znati tako nešto.
2. Smanjuje se rizik od pojave raka
Neke studije pokazuju da davanje krvi smanjuje rizik od pojave kancera jetre, debelog creva, pluća, želuca i grla. Studija objavljena u Američkom žurnalu epidemiologije, povezuje višak gvožđa koji je umešan u povećan rizik dobijanja kancera kroz povećanje slobodnih radikala koji se katalizuju gvožđem i čime se povećava oksidativni stres.
I ova studija je još u fazi istraživanja.
Obe studije su vezane za smanjenje gvožđa u krvi čime se i smanjuje rizik. Postoje podaci koji isto ukazuju na smanjenje rizika ovih oboljenja kod žena koje su u reproduktivnom periodu, jer i prirodnim putem gube gvožđe.
Davanje krvi jeste pre svega human čin kojim pomažemo onima koji su u potrebi zar ne? Tako da svaka dodatna korist za organizam jeste dobrodošla.
Benefiti davanja krvi
Davanje krvi jeste human čin kojim pomažete drugome.
Često nas pitaju: A šta ja imam od toga što ću dati krv?
U nastavku Vam dajemo neke benefite koje nosi davanje krvi i na vama je da odlučite da li ćete dati krv kada napunite 18 godina ili ćete to učiniti kasnije u životu.
1. Pomažete nekome
Altruizam je pojam koji označava da ste spremni da nekome nešto učinite a da pri tome ne tražite nikakvu nadoknadu. Davanjem krvi pomažete nepoznatim osobama i samim činom se osećate bolje jer znate da ste napravili promenu.
2. Proveravate svoje zdravstveno stanje
Pre samog davanja proverićemo vam nivo hemoglobina u krvi, koji mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za muškarce i iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene. Ukoliko postoje odstupanja koja se ponavljaju uradićemo krvnu sliku kako bi vas dalje posavetovali šta sledeće treba da uradite.
3. Saznaćete vašu krvnu grupu
Većina našeg stanovništva ne zna svoju krvnu grupu ili misli da zna a posle se ispostavi da imaju potpuno drugu krvnu grupu. Ovo je korisna informacija koju bi trebalo da zna svaka odrasla osoba.
Činjenica koja ostaje a to je da kada bi svako dao krv samo 1 put u životu, zaliha krvi i krvnih produkata bi bilo više nego dovoljno.
Krvne grupe u svetu
Već znamo da postoje 4 osnovne krvne grupe: A, O, B i AB i znamo da ih nasleđujemo od roditelja, zar ne? Ono što dodatno određuje nečiju krvnu grupu jeste Rh faktor koji može biti pozitivan (+) ili negativan (-). Evolucija krvnih grupa je i dalje velika nepoznanica i ono što se nameće kao zaključak jeste ”razvoj” određenih krvnih grupa na podnebljima gde su se date krvne grupe ukrštale.
Zastupljenost krvnih grupa na podneblju Vojvodine i Srbije je data u grafikonima ispod.
Da li ste se zapitali kako su rasprostranjene krvne grupe u svetu i koliko je ta rasprostranjenost drugačija nego kod nas?
Krvna grupa A
Ova krvna grupa je najviše rasprostranjena u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Skoro polovina populacije u Danskoj, Norveškoj, Austriji i Ukrajini ima ovu krvnu grupu.
Krvna grupa B
B krvna grupa je dosta retka u Evropi (oko 10%) a opet čeđće zastupljena u Aziji. Skoro 25% populacije u Kini ima ovu krvnu grupu. Takođe B krvna grupa je zastupljena u Indiji i drugim zemljama u Centralnoj Aziji.
Krvna grupa O
O krvna grupa je najzastupljenija širom planete. Posebno je zastupljena među Aboridžinima u Australiji, keltskim narodima, kao i onima koji žive u Zapadnoj Evropi i u Americi.
Krvna grupa AB
Ab je najređa krvna grupa i zastupljena je sa čak 10% u Japanu, Koreji i Kini dok je u drugim regionima dosta retko zastupljena.
Fotografija: www.goodlife.rs
Rh faktor
Ono što se može napisati za Rh faktor jeste da većina ljudi ima pozitivan Rh faktor. Ipak i on je zastupljeniji viđe u određenim regionima. Američki Indijanci i Australijski Aboridžini su imali 99-100% Rh pozitivan faktor dok nisu počeli da se ukrštaju sa ljudima iz drugih delova sveta. U Azijskim zemljama je zastupljenost Rh pozitivnog faktora od 93 do 99 %. Evropljani imaju najmanju zastupljenost Rh ozitivnog faktora, od 83 do 85 %.
Najmanja zastupljenost je kod Baskijaca u Pirinejskim planinama između Španije i Francuske – samo 65% Rh pozitivnih.
Ono u šta možemo biti sigurni da je krvna grupa A došle pre krvne grupe O u evoluciji, iako je O zastupljenija u mnogim populacijama. Jedno od mogućih objašnjenja za ovo i koje je potkrepljeno konkretnim dokazima je da su ljudi koji imaju krvnu grupu O otporniji na malariju od ljudi koji imaju krvnu grupu A, što je O krvnoj grupi dalo malu prednost u područjima gde je malarija endemična. U stvari, postoji trend da je O krvna grupa češća u zemljama gde je malarija česta.
Izvori:
Aktivnost na društvenim mrežama
Mali Dragan/Dejan/Ivana … trebaju hitno krv. Pomozi tako što ćeš šerovati ovaj status na svom zidu i poslati ga prijateljima …
Koliko puta ste do sada videli ovakav post i koliko ste isti puta prosledili? Želeći da pomognemo drugome najlakše jeste da informaciju prosledimo dalje. Ono što bi trebali da uradimo je da se raspitamo u lokalnoj (opštinskoj, gradskoj) službi za transfuziju o čemu se tačno radi. Zašto?
- Često je slučaj da nije potrebna krv, nego TROMBOCITI, što je jedan poseban vid davanja i za koji je potrebna određena priprema
- Ne retko se dešava da se postovi ovog tipa pojave i par meseci nakon stvarne potrebe, te se tako stvara neprijatna situacija za porodicu osobe kojoj je bila potrebna krv
Stoga je najbolje kontaktirati Službu za transfuziju koja je nadležna i tamo tražiti konkretne i tačne informacije.