Budi Davalac Krvi

Zdravstveni benefiti davanja krvi

Ranije smo pisali o benefitima koje nosi davanje krvi i koji su vrsta male nagrade za  davanje krvi i saznanje da ste nekome pomogli. U nastavku vam dajemo pregled 2 studije koje govore kako davanje krvi pomaže u smanjenju rizika nastanka raka i smanjenju rizika nastanka srčanih oboljenja.

1. Smanjuje se rizik od bolesti srca

Prema studiji koja je objavljena u Američkom žurnalu epidemiologije, davaoci krvi imaju 88% manje šanse da dobiju srčani udar a 33% manje šanse da pretrpe bilo kakav kardiovaskularni poremećaj. Istraživači, iako još uvek nisu 100% sigurni,  veruju da je to iz dva razloga:

  • Prvi je onaj očigledan i odnosi se na to da su davaoci krvi zdrave osobe i da bi dali krv moraju biti odličnog zdravstvenog stanja
  • Drugi se odnosi na činjenicu da gvožđe ima značajan uticaj na aterosklerozu tj očvršćavanje zida arterija usled nakupljanja određenih elemenata unutar zida krvnog suda.

Ova tvrdnja je još uvek u fazi istraživanja i svakako je korisno znati tako nešto.

2. Smanjuje se rizik od pojave raka

Neke studije pokazuju da davanje krvi smanjuje rizik od pojave kancera jetre, debelog creva, pluća, želuca i grla. Studija objavljena u Američkom žurnalu epidemiologije, povezuje višak gvožđa koji je umešan u povećan rizik dobijanja kancera kroz povećanje slobodnih radikala koji se katalizuju gvožđem i čime se povećava oksidativni stres.

I ova studija je još u fazi istraživanja.

Obe studije su vezane za smanjenje gvožđa u krvi čime se i smanjuje rizik. Postoje podaci koji isto ukazuju na smanjenje rizika ovih oboljenja kod žena koje su u reproduktivnom periodu, jer i prirodnim putem gube gvožđe.

Davanje krvi jeste pre svega human čin kojim pomažemo onima koji su u potrebi zar ne? Tako da svaka dodatna korist za organizam jeste dobrodošla.

Benefiti davanja krvi

Davanje krvi jeste human čin kojim pomažete drugome.

Često nas pitaju: A šta ja imam od toga što ću dati krv?

U nastavku Vam dajemo neke benefite koje nosi davanje krvi i na vama je da odlučite da li ćete dati krv kada napunite 18 godina ili ćete to učiniti kasnije u životu.

1. Pomažete nekome

Altruizam je pojam koji označava da ste spremni da nekome nešto učinite a da pri tome ne tražite nikakvu nadoknadu. Davanjem krvi pomažete nepoznatim osobama i samim činom se osećate bolje jer znate da ste napravili promenu.

2. Proveravate svoje zdravstveno stanje

Pre samog davanja proverićemo vam nivo hemoglobina u krvi, koji mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za muškarce i iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene. Ukoliko postoje odstupanja koja se ponavljaju uradićemo krvnu sliku kako bi vas dalje posavetovali šta sledeće treba da uradite.

3. Saznaćete vašu krvnu grupu 

Većina našeg stanovništva ne zna svoju krvnu grupu ili misli da zna a posle se ispostavi da imaju potpuno drugu krvnu grupu. Ovo je korisna informacija koju bi trebalo da zna svaka odrasla osoba.

Činjenica koja ostaje a to je da kada bi svako dao krv samo 1 put u životu, zaliha krvi i krvnih produkata bi bilo više nego dovoljno.

Krvne grupe u svetu

Već znamo da postoje 4 osnovne krvne grupe: A, O, B i AB i znamo da ih nasleđujemo od roditelja, zar ne? Ono što dodatno određuje nečiju krvnu grupu jeste Rh faktor koji može biti pozitivan (+) ili negativan (-). Evolucija krvnih grupa je i dalje velika nepoznanica i ono što se nameće kao zaključak jeste ”razvoj” određenih krvnih grupa na podnebljima gde su se date krvne grupe ukrštale.

Zastupljenost krvnih grupa na podneblju Vojvodine i Srbije je data u grafikonima ispod.

krvne-grupe

Da li ste se zapitali kako su rasprostranjene krvne grupe u svetu i koliko je ta rasprostranjenost drugačija nego kod nas?

Krvna grupa A

Ova krvna grupa je najviše rasprostranjena u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Skoro polovina populacije u Danskoj, Norveškoj, Austriji i Ukrajini ima ovu krvnu grupu.

Krvna grupa B

B krvna grupa je dosta retka u Evropi (oko 10%) a opet čeđće zastupljena u Aziji. Skoro 25% populacije u Kini ima ovu krvnu grupu. Takođe B krvna grupa je zastupljena u Indiji i drugim zemljama u Centralnoj Aziji.

Krvna grupa O

O krvna grupa je najzastupljenija širom planete. Posebno je zastupljena među Aboridžinima u Australiji, keltskim narodima, kao i onima koji žive u Zapadnoj Evropi i u Americi.

Krvna grupa AB

Ab je najređa krvna grupa i zastupljena je sa čak 10% u Japanu, Koreji i Kini dok je u drugim regionima dosta retko zastupljena.

IMG_4122 (Large)Fotografija: www.goodlife.rs

Rh faktor

Ono što se može napisati za Rh faktor jeste da većina ljudi ima pozitivan Rh faktor. Ipak i on je zastupljeniji viđe u određenim regionima. Američki Indijanci i Australijski Aboridžini su imali 99-100% Rh pozitivan faktor dok nisu počeli da se ukrštaju sa ljudima iz drugih delova sveta. U Azijskim zemljama je zastupljenost Rh pozitivnog faktora od 93 do 99 %. Evropljani imaju najmanju zastupljenost Rh ozitivnog faktora, od 83 do 85 %.

Najmanja zastupljenost je kod Baskijaca u Pirinejskim planinama između Španije i Francuske – samo 65% Rh pozitivnih.

Ono u šta možemo biti sigurni da je krvna grupa A došle pre krvne grupe O u evoluciji, iako je O zastupljenija u mnogim populacijama. Jedno od mogućih objašnjenja za ovo i koje je potkrepljeno konkretnim dokazima je da su ljudi koji imaju krvnu grupu O otporniji na  malariju od ljudi koji imaju krvnu grupu A, što je O krvnoj grupi dalo malu prednost u područjima gde je malarija endemična. U stvari, postoji trend da je O krvna grupa češća u zemljama gde je malarija česta.

Izvori:

Aktivnost na društvenim mrežama

Mali Dragan/Dejan/Ivana … trebaju hitno krv. Pomozi tako što ćeš šerovati ovaj status na svom zidu i poslati ga prijateljima …

Koliko puta ste do sada videli ovakav post i koliko ste isti puta prosledili? Želeći da pomognemo drugome najlakše jeste da informaciju prosledimo dalje. Ono što bi trebali da uradimo je da se raspitamo u lokalnoj (opštinskoj, gradskoj) službi za transfuziju o čemu se tačno radi. Zašto?

  • Često je slučaj da nije potrebna krv, nego TROMBOCITI, što je jedan poseban vid davanja i za koji je potrebna određena priprema
  • Ne retko se dešava da se postovi ovog tipa pojave i par meseci nakon stvarne potrebe, te se tako stvara neprijatna situacija za porodicu osobe kojoj je bila potrebna krv

Stoga je najbolje kontaktirati Službu za transfuziju koja je nadležna i tamo tražiti konkretne i tačne informacije.