Budi Davalac Krvi

4 razloga zašto biste dali krv

Dosta ljudi priča o tome da bi dali krv.

A ima onih i koji to i urade i zašto i ti ne bi bio među njima?

Koji su to razlozi zašto bi dali krv?

 1. Zato što možeš.

Vrlo jednostavno. Imaš između 18 i 65 godina, zdrav si i odmoran. Mi volimo da kažemo da je davanje krvi PRIVILEGIJA ZDRAVIH LJUDI. Iskoristi tu privilegiju i BudiDavalacKrvi.

2. Spašavaš i do 3 života

Od jedinice krvi koju daješ izdvajaju se 3 komponente krvi i to najčešće eriztociti (crvena krvna zrnca), trombociti (krvne pločice) i krvna plazma. Tako da 3 PACIJENTA dobijaju ove komponente i ti si višestruko pomogao.

3. Traje vrlo kratko.

Sam proces davanja krvi traje nekih 10-15 minuta sa sve pregledom i popunjavanjem upitnika. Ne gubiš mnogo i u isto vreme MNOGO DAJEŠ!

4. Saznaćeš svoju krvnu grupu.

Mnogi ljudi ne znaju svoju krvnu grupu ili misle da znaju. Davanjem krvi dobijaš knjižicu i znaćeš tačno KOJA SI KRVNA GRUPA.

Pa eto, činjenice su tu i sada samo ostaje da se prošetaš do najbliže ustanove za davanje krvi i da DAŠ KRV.

Čekamo TE! I ČEKAJU TE!

Ebola-story

Krv preživelog kao terapija protiv ebole

Troje pacijenta u SAD-a do sada su primili krv, ili krvnu plazmu doktora Kenta Brentlija, jednog obolelog koji je preživeo ebolu, kao eksperimentalni tretman protiv zaraznog virusa.

Preživeli možda imaju dovoljno visok nivo antitela u svojoj krvi i mogu da pomognu u borbi protiv virusa ebole drugim obolelim pacijentima, ali tretman transfuzijom krvi moraće da prođe stroge testove kako bi se utvrdilo da li je uspešan, rekli su stručnjaci za Glas Amerike, prenosi Tanjug.

Dr-Kent-Brentli.jpg
Dr Kent Brentli

Doktor Džesi Gudman, profesor medicine i infektivnih bolesti na Medicinskom centru univerziteta Džordžtaun naveo je da je potrebno još istraživanja o efektivnosti transfuzija.

“Ne znamo da li transfuzija krvi od nekoga ko se oporavio od bolesti zaista pomaže. Ne znamo. Činjenica da neki koji su primili krv ozdrave, ne znači da su se oporavili zahvaljujuci transfuziji”, primetio dr Gudman.

Dodao je da je transfuzija, možda, samo jedan od elemenata tretmana lečenja, a da su hitna medicinska pomoć i sveukupno zdravstveno stanje pacijenta bitni faktori ozdravljenja.

Međutim, iako se utvrdi da krv dr Brentlija nije ključni deo tretmana, profesor Lorens Gostin sa univerziteta Džordžtaun smatra da njegova i krv svih koji su preživeli ebolu, pripada svima.

“Svi smo mi pripadnici ljudske rase i kao takvi to znači da ne bi trebalo da budemo sebični. Trebalo bi da budemo okrenuti zajednici. Ne bi trebalo da postoje patenti ni finansijska dobrobit. Ne bi trebalo oklevati. Svima je jasno šta je etički ispravno uraditi”, naveo je profesor Gostin.

Sredinom oktobra 2013. dr Brentli se preselio u Monroviju, u Liberiji, sa suprugom Amber i dvoje dece, gde su planirali da rade kao lekari – misionari u jednoj humanitarnoj organizaciji.

Prvi put je čuo za širenje ebole krajem marta ove godine i u narednih nekoliko meseci postao jedan od svega dva lekara u Monroviji koji je lečio pacijente zaražene ebolom, da bi tokom sledećih mesec i po broj pacijenata rastao i bio je preplavljen njima.

U julu se razboleo i u jednom trenutku neko mi je pomenuo eksperimentalni lek. Delovao je u slučaju majmuna, ali nikada nije bio testiran na čoveku. Pristao je da primi lek i ozdravio je.

Preuzeto sa: RTS.rs

kg

Kako krvne grupe utiču na pamćenje?

Nova istraživanja pokazuju, da pojedinci koji imaju retke krvne grupe mogu imati probleme sa pamćenjem u starijem dobu života. Prema studiji, koja je objavljena u “Neurology” osobe sa AB krvnom grupom su duplo sklonije da razviju probleme sa pamćenjem nego pojedinci koji imaju druge krvne grupe.

Pre ovog istraživanja naučnici su došli do veze između krvnih grupa i zdravlja krvnih sudova. Na primer, neke studije su pokazale da osobe sa O krvnom grupom imaju smanjen rizik od razvijanja bolesti srca i srčanih udara, a ova dva stanja povećavaju rizik za gubitak pamćenja i demencijom kasnije u životu.

Radeći dodatno na ovim istraživanjima tim na čelu sa Dr Mary Cushman sa Univerziteta na Vermontu je rešio da ispita vezu između krvnih grupa i pojavom problema u pamćenju. Za potrebe ove studije su analizirali više od 30.000 odraslih koji žive u SAD-u i koji su prethodno bili uključeni u veću studiju pod nazivom “REGARDS” (Reasons for Geographical and Racial Differences in Stroke – Geografski i rasni razlozi razlika kod moždanog udara).

Otkrili su da 6% osoba koje su razvile problem u pamćenju ima AB krvnu grupu. Nakon podešavanja vezanih za godine, rasu, region i pol, oni koji imaju AB krvnu grupu imaju 82% više šanse da dožive problem sa pamćenjem, govorom i pažnjom u odnosu na druge.

Ovo je još jedna studija koja je u fazi ispitivanja i ne može se potpuno garantovati za nju.

Ono što možemo da zaključimo da ukoliko davanje krvi prema određenim istraživanjima smanjuje rizik od pojave bolesti srca, svakako kao takvo može biti i preventivna mere za eventualne probleme u pamćenju koji mogu nastati.

Izvor: www.IFLscience.com

Srednje-škole-2014

Čekaš nešto … nekog?

Došao je i taj dan. 18 punih godina. Zrelost. Recimo odgovornost i sve ono što te godine nose …

I naravno nezaboravna žurka za 18-i rođendan. Možda i neki poklon. Onako u skladu, da se obeleži taj dan. Sve lepe i pozitivne stvari i tako i treba  i da bude.

A kada napuniš 18 godina imaš i još jednu priliku i čast da uradiš jednu lepu stvar. Možeš da daš krv. 

Zašto ja, ma neko drugi će …

Zdrav si. Naspavan (relativno :) ). Imaš sat vremena.

A šta nemaš? Nemaš izgovora.

Budi Davalac Krvi

Spisak zakazanih akcija davanja krvi:

  • Gimnazija “S. Marković” – 15.09.
  • Gimnazija “I. Sekulić” – 18.09.
  • Srednja mašinska škola – 19.09.
  • Gimnazija “J. J. Zmaj” – 23.09.
  • Ekonomska škola “S. Miletić” – 24.09.
  • Medicinska škola “7. april” – 25.09.
  • Gimnazija “L. Kostić” – 26.09.
  • Elektrotehnička pkola “M. Pupin” – 2.10.
  • Srednja poljoprivredna škola – 2.10.
  • Saobraćajna škola “H. Pinki” – 8.10.
  • Tehnička škola “P. Savić” – 9.10.
  • Tehnička škola “M. Marić” – 16.10.
Izvor: Archivos del Hospital Rawson, Buenos Aires (Argentina)
Аutor: Desconocido

Kako je sve počelo?

Rešili smo da Vam u par reči predstavimo kako je počelo dobrovoljno davalaštvo krvi, prvo u svetu a u narednim tekstovima biće reči kako je krenulo i kod nas i kako su se od 1953. godine održali principi dobrovoljnosti, anonimnosti, solidarnosti i humanosti.

Transfuzija krvi je aktivnost koja datira još iz 17. veka kada je francuski lekar, Žan Batist Deni ubrizgao krv ovce u ljudski organizam koja je bila uspešna. Deni je nakon toga izveo još jednu transfuziju krvi u organizam radnika, koji je takođe preživeo. Oba slučaja su verovatno bila uspešna zbog pretakanja male količine ovčije krvi, tako da nije usledila ozbiljna alergijska reakcija. Deni je zatim izveo nekoliko transfuzija u toku lečenja gospodina Morua, koji je nakon treće transfuzije umro. Iako je pitanje njegove smrti bilo sporno i pripisano njegovoj supruzi koja ga je navodno otrovala, mnogo je verovatnije da je zapravo transfuzija dovela do kobnog ishoda.

Godine 1818. doktor Džejms Blandel izvodi prvu uspešnu transfuziju ljudske krvi, u cilju lečenja porodilja koje su iskrvarile. On je koristio muževe pacijentkinja kao davaoce krvi, i uzimao je oko 120 ml krvi iz muževljeve ruke kako bi je preneo u krvni sistem njegove supruge. U periodu 1825—1830. godine Blandel je izvršio 10 transfuzija krvi, od kojih je pet bilo blagotvorno i korisno, tako da je objavio svoje rezultate. Osim toga, Blandel je izumeo veliki broj instrumenata za transfuziju (brizgalice, igle za venepunkciju i dr), a zaradio je i značajnu sumu novca (oko 50 miliona dolara). Godine 1840. u medicinskoj školi Svetog Đorđa u Londonu, Semjuel Armstrong Lejn (koga je pomagao Blandel) vrši prvu uspešnu potpunu transfuziju krvi u cilju lečenja obolelih od hemofilije.

Naravno, transfuzija je počela uspešno da se sprovodi tek posle otkrića krvnih grupa i rešavanja problema upotrebljivosti terapije transfuzijom krvi. Crvene krvne ćelije su prvi put opisane 1658. godine a tek 250 godina kasnije, utvrđeno je da postoji četiri krvne grupe ljudske krvi: A, O, B, AB.

Bečki lekar Karl Landštajner je 1900. godine otkrio postojanje tri krvne grupe (A, B i O), zašto je 1930. godine dobio Nobelovu nagradu. Dve godine kasnije (1902.) De Kastelo i Sterli su otkrili i četvrtu krvnu grupu – AB, čime je bio otvoren put transfuziji krvi. Landštajner je 1901. godine takođe otkrio da mešanje krvi dva čoveka ponekad dovodi do zgrušavanja i da je to glavni uzrok zbog kojeg je dolazilo do loših, a često i smrtonosnih posledica transfuzije krvi.

Razvoj transfuziologije je krenuo sa otkrićem krvnih grupa ABO sistema 1901. godine kao i otkrićem citrata kao antikoagulansa 1915. godine i saznanjem da se dodavanjem dekstroze produžava čuvanje krvi i do 4 nedelje. Otkrića Rh sistema krvnih grupa kao i drugih krvnogrupnih sistema ova grana medicine je napredovala i usavršavala se.

Izvor: Archivos del Hospital Rawson, Buenos Aires (Argentina) Аutor: Desconocido

Izvor: Archivos del Hospital Rawson, Buenos Aires (Argentina)
Аutor: Desconocido

Upotreba uskladištene krvi počela je tokom Prvog svetskog rata (1914-1918. godina) ali prve velike banke krvi osnovane su 30-ih godina 20. veka.

Od tada pitanje bezbedne krvi za potrebe transfuzije sve više dobija na značaju.

Izvori: Wikipedia.org

benefiti2

Zdravstveni benefiti davanja krvi

Ranije smo pisali o benefitima koje nosi davanje krvi i koji su vrsta male nagrade za  davanje krvi i saznanje da ste nekome pomogli. U nastavku vam dajemo pregled 2 studije koje govore kako davanje krvi pomaže u smanjenju rizika nastanka raka i smanjenju rizika nastanka srčanih oboljenja.

1. Smanjuje se rizik od bolesti srca

Prema studiji koja je objavljena u Američkom žurnalu epidemiologije, davaoci krvi imaju 88% manje šanse da dobiju srčani udar a 33% manje šanse da pretrpe bilo kakav kardiovaskularni poremećaj. Istraživači, iako još uvek nisu 100% sigurni,  veruju da je to iz dva razloga:

  • Prvi je onaj očigledan i odnosi se na to da su davaoci krvi zdrave osobe i da bi dali krv moraju biti odličnog zdravstvenog stanja
  • Drugi se odnosi na činjenicu da gvožđe ima značajan uticaj na aterosklerozu tj očvršćavanje zida arterija usled nakupljanja određenih elemenata unutar zida krvnog suda.

Ova tvrdnja je još uvek u fazi istraživanja i svakako je korisno znati tako nešto.

2. Smanjuje se rizik od pojave raka

Neke studije pokazuju da davanje krvi smanjuje rizik od pojave kancera jetre, debelog creva, pluća, želuca i grla. Studija objavljena u Američkom žurnalu epidemiologije, povezuje višak gvožđa koji je umešan u povećan rizik dobijanja kancera kroz povećanje slobodnih radikala koji se katalizuju gvožđem i čime se povećava oksidativni stres.

I ova studija je još u fazi istraživanja.

Obe studije su vezane za smanjenje gvožđa u krvi čime se i smanjuje rizik. Postoje podaci koji isto ukazuju na smanjenje rizika ovih oboljenja kod žena koje su u reproduktivnom periodu, jer i prirodnim putem gube gvožđe.

Davanje krvi jeste pre svega human čin kojim pomažemo onima koji su u potrebi zar ne? Tako da svaka dodatna korist za organizam jeste dobrodošla.